Piroške me podsete na tatu.

Piroške me podsete na tatu. I svaka pesma RIBLJE ČORBE. Pečeni krompir, karirane plave košulje u izlogu, naočare Lenonke, ploče kod uličnih prodavaca… Tata… Šećerna vuna na šetalištu. I sladoled Čoko Moko. Semenke I suncokret. Zadaci iz matematike, knjige Vuka Draškovića, LIČNA KARTA Ace Lukasa… Šopska salata bez krastavaca. Mast I hleb. I malo aleve paprike. Dugi razgovori sa jos dužim poentama. Spaček sa otvorenim krovom, plivanje u plićaku, pevanje u falšu. Moja prva zvanična cigareta. Moja prva priča o seksu. Ćale… Kinderlada u Somboru. Girice u Splitu. Prva barbika sa tirkiznom kosom, kafana nedeljom, tv slagalica. I Đoletova JESEN STIŽE DUNJO MOJA… Poslednja klupa na roditeljskom sastanku. Milion opravdanja jer smo se tako dogovorili. Uspomene… A kažu da se od njih ne živi. Glupost! Živi se! Sa njima! Tu tata I ja još uvek delimo Tuborg ,razmenjujemo mišljenja i opako se svađamo. Tu je on još uvek ponosan što ličim na njega a ipak sam bolja, što sam rekla da umem a on je to ustvari oduvek znao. Jebote, kako se od uspomena ne živi, kad bez njih ništa i ne bi imalo početak, kraj I smisao?